У срцу Шајкашке …

фебруар 14, 2013 објављено у рубрици Шајка

sajka-udruzenje-sajkaska

mapa sajkaskeШајкашка је кроз историју била она географска, административна, политичка, војна и у области духовног живота територија на ушћу Тисе у Дунав, која је омеђена овим двема рекама и тзв. Римским шанчевима, ниже Бечеја и до под данашњи Нови Сад.

Име Шајкашка потиче од мађарске речи чајка (цсајка), а значи брод и лађа. Шајка је, међутим, у Срба означавала искључиво ратни брод. Шајкаши су били чланови посада ратних бродова. Срба шајкаша било је на угарским ратним бродовима од 15. века. Реч Шајкаш касније и данас означава становника Шајкашке и назив је места за негдањи Ковиљски Свети Иван.

За античке Грке ове крајеве северно од велике реке насељавали су варвари. И Римљани су, иако нису прелазили Дунав, имали некакву војну управу на тој територији, може бити управо до Римских шанчева. Нема ни података каква је у раном средњем веку и средњовековној Угарској  била територијална организација будуће Шајкашке. Зна се, међутим, да су Мађари у данашњој јужној Бачкој у 10. веку основали жупанију са седиштем у Бачу, по којем је и добила име Бачка. Северно од ње била је жупанија Бодрог.

У 11. веку у Тителу је подигнут католички августински манастир и организован каптол. Каптол је касније прешао из управе Калочке бискупије у надлежност примаса Угарске у Острогону (Естергому). Ово је сведочанство да је крај између Тисе и Дунава у области духовног живота чинио целину у ондашњој Угарској.

Доласком Турака, на подручју између Тисе и Дунава нестало је и угарске управе. Турци су 1541. основали Сегедински санџак и Бачку жупанију поделили на нахије. Тителска нахија обухватала је територију будуће Шајкашке и банатска села Перлез и Ченту. Када су Турци коначно протерани територија у троуглу Тисе и Дунава подељена је почетком 18. века, на Подунавску и Потиску војну границу. Део територије данашње Шајкашке од Каћа до Титела припадао је Подунавској, а од Мошорина до Чуруга Потиској војној граници. Када су 1747-50. развојачене обе границе, Шајкашка је од 1750. до 1763. припадала Бечејском дистрикту. Онда се део становништва из ових крајева иселио у Русију. Једно од насеља, данас на Украјини, још увек се зове Мошорин.

Већ 1763, у границама потоње Шајкашке, настаје Шајкашки батаљон. Од његовог укидања 1873, па све до данас та територија се зове Шајкашка, а њени становници Шајкаши. У Аустрији су бележили Тител као главни град Шајкашке, а српски историчари и публицисти само као главно место Шајкашке.

Развојачењем Шајкашки батаљон административно и политички наследио је Тителски срез у Бачко-бодрошкој жупанији. Све до 1918. тај срез политички је био јединствен. У међувремену је среска администрација организована и у Жабљу. Између два светска рата негдањи јединствени срез подељен је и политички на Жабаљски и Тителски. Оба среза су наставила да трају и после Другог светског рата. Накратко су оба била у Новосадском срезу. “Самоуправним“ реорганизацијама подручје Шајкашке је подељено на мамутску општину Нови Сад и минијатурне општине Жабаљ, Србобран и Тител. Новосадској општини припала су шајкашка села Будисава, Каћ и Ковиљ, а Србобрану Надаљ. Жабаљска општина је сведена на Госпођинце, Ђурђево, Жабаљ и Чуруг. Тителској општини су остали Вилово, Гардиновци, Лок, Мошорин, Тител и Шајкаш.

Административно територију Шајкашке још увек чува само српска православна црква. Жабаљски протопрезвитеријат још од 18. века на челу је црквене области која обухвата негдању Шајкашку.

Сећања на негдању Шајкашку трају још само у називима шећеране “Шајкашка“ у Жабљу, друштва “Шајкашка“ са седиштем у Шајкашу (некад Ковиљ Свети Иван),  Шајкашке шаховске лиге, земљорадничке задруге “Шајкашка“ у Тителу, водопривредно “Шајкашка“ у систему ЈП “Воде Војводине“ и називима улица у местима Шајкашке и у Новом Саду.

Текст Драган Колак – Магазин Равница